Piše: Isidora Đolović
Dobijanjem, po odgovornosti zahtevne (jer je prva), titule Nacionalne prestonice kulture, Čačak se obavezao da pokrije i predstavi sve delatnosti koje se mogu podvesti pod kulturne (dakle umetničke, stvaralačke, kreativne). To znači da, pored institucionalizovane kulture koja se stvara i prezentuje u konkretnim ustanovama, podrazumevamo i tzv. alternativnu ili “uličnu“ kulturu, tesno povezanu sa širim prostorima, slobodnijim pristupima i modernijim kontekstom.
Takva, urbana kultura, iznikla pravo iz pločnika i haustora kao izraz i impuls mladalačkog duha, odlika je svake sredine koja pretenduje da je u nekom trenutku prihvate kao zaista savremenu. I, nažalost, ne prolazi bez nerazumevanja, neargumentovanih osuda i omalovažavanja, ali to je već druga priča, srećom još nedovoljno uticajna da bi zaustavila njeno razvijanje.
Promociji i podsticanju upravo te struje kao jedne od žila kucavica (mladog) Čačka, već osam godina posvećena je manifestacija Dani urbane kulture (DUK). Ovaj letnji festival nastao je kao rezultat upornosti udruženja entuzijasta i odjeka koji su njihove ideje dobile sa prvobitno isključivo andergraund scene našeg grada. U načelu je posvećen svim oblicima vizuelnog izražavanja koje podrazumeva street art (murale i grafite) – ali i tatoo i arts & crafts, zatim ekstremnim sportovima, te alternativnoj muzičkoj sceni. Optužbe za pokušaje (vizuelne) “getoizacije“ Čačka kojekakvim “karakondžulama“ po fasadama, monotono se čuju svaki put kada je najavljena neka nova akcija – naravno, bez značajnijeg uticaja na njen tok.
Ovogodišnji projekat “Čačanska rodna“ pored galerijskih, muzejskih, književnih, dramskih i ostalih “povlašćenih“ vidova kulturnih dešavanja, značajno i realno nezaobilazno mesto dao je rokenrol i alternativnoj kulturi u svom najširem smislu. U to će posetioci imati priliku da se uvere više puta tokom leta pred nama kroz festivale “PriČa“, “Karusel“ i “Uzlet“, novi potprojekat DUK-a, čiju smo uvertiru imali zadovoljstvo da ispratimo ove subote, 10. juna.
Čitav program pod naslovom “DUK intro“ istovremeno je hvatanje zaleta za centralnu, dvodnevnu muzičku feštu zakazanu za kraj jula (spomenuti “Uzlet“), ali i svojevrsno zaokruživanje prvog koraka ka najavljenom “pružanju novog identiteta širem centru grada“, kako je povodom planiranog oslikavanja silosa izjavio predsednik ovog udruženja, Strahinja Babić. Prvi, dvodelni mural na jednom od rezervoara nekadašnjeg “Žitoprometa“, inače jedan od preko stotine do sada urađenih na više gradskih lokacija, u kasno predveče je pod punim sjajem predstavljen okupljenima na platou ispred silosa. Prethodnih dana ga je, uprkos remećenju u vidu vremenskih nepogoda, izradio čačanski umetnik Vuk Đurić – Endo, a mediji adekvatno ispratili proces.
Pljuskovi su i dogovorene subote u nekoliko navrata pretili da osujete zvanično otvaranje Dana urbane kulture, ali se na svu sreću sve odvijalo bez daljih, makar prirodnih, neprilika. Počev od 18 h, u podnožju napuštenog industrijskog kompleksa, sada otvorenog ka novom bulevaru, postavljena je tržnica (market) rukotvorina lokalnih brendova, dok je muzički deo najavljen za 20 h. Prostor se postepeno punio ne samo Čačanima, već i brojnim gostima iz drugih gradova, doslovno svih uzrasta, ali sa jednodušnim prihvatanjem i širenjem obećanih pozitivnih vibracija vazduhom teškim od sparine. Pre svega, plato ispred silosa uglavljen usred nekadašnje industrijske zone, pokazao se kao (iznenađujuće?) veoma dobro mesto za slična buduća okupljanja. Dok se spuštao mrak, taj njegov delom arhaično-socijalni, a delom distopijsko-zagonetni okoliš dobio je ulogu savršenih kulisa za nastupe dva izvanredna benda iz domena tvrđeg zvuka.
Mada najavljeni za kraj, usled (kako se moglo čuti među okupljenima) određenim kašnjenjima uslovljenih rotacija u rasporedu, prvo je krenuo DJ set dvojca Selective Kollective. Čak i kada (kao autorka) niste preterano naklonjeni tom zvuku, pa se na momente učini i da traje u nedogled, bilo je to ipak dobro zagrevanje. Negde oko 21 h, na improvizovanu, namerno potpuno autentično nefunkcionalnu scenu, izašli su članovi prvog benda na koji je većina prisutnih nestrpljivo čekala.
Inače, postoji jasna logika iza (uspelog) odabira baš ove dve grupe, kao i sjajna povezanost koja (nakon prostora) čini drugu svetlu, sada zvučnu, tačku večeri. Ni Reflection ni Larska nisu strani čačanskoj publici, ali ni jedni drugima. Štaviše, već su u nekoliko navrata nastupali “u paketu“, od toga prvi put upravo na “DUK festivalu“ 2017, a poslednji prošlog decembra u kragujevačkom Domu omladine. Druga najupadljivija srodnost im je i pored očiglednih žanrovskih razlika ogromna energija, odlična interakcija sa publikom i očita posvećenost muzici koju srčano, iz sve snage, predaju slušaocima. Oba benda zvuče svetski, potpuno dovršenog i zaokruženog autorskog izraza, nivoa profesionalnosti koji je uspeo da zaseni zaista nezanemarljive probleme sa ozvučenjem.
Dobar pripremni materijal su dosadašnje pohvale iz relevantnih muzičkih glasila, povodom debitantskih albuma koje (opet, oba benda) objavljuju 2019. (“Different Paths“ Reflection, a Larska “Can’t Steal It“), ali uživo ipak stičete sasvim neponovljiv utisak.
Prvi po redu, Reflection stižu iz Gornjeg Milanovca i predstavljaju hardcore screamo punk sa izraženim vokalom, upečatljivim rifovima i naglašenim stavom. Već na početku svirke od nešto preko sat vremena, pozvali su još snebivljivu publiku da se što više primakne bini (jer, šta je punk bez tradicionalne šutke?), na koju su na kraju čak i izveli deo slušalaca. Za punk i HC se generalno retko vezuje melodičnost, ali ovi momci su pokazali da i te kako mogu zvučati baš na taj način, pri čemu posebno treba izdvojiti vokal Jovana Lješevića i uopšte gledano veliku zahvalnost angažovanja furioznog, od prve do poslednje pesme zanimljivog izvođača. Izvedene su pretežno nove stvari, koje će se tek naći na planiranom drugom albumu sjajne četvorke.
Kragujevačka Larska kombinuje grunge, stoner, desert rock i shoegaze; međunarodno su hvaljeni i promovisani; imali su prilike da nastupaju sa Eyesburn i Stoned Jesus, a u julu će svirati na EXIT-u. Do tada, čačanskoj publici predstavili su se prvi put u novoj postavi, inače trećoj po redu nakon promene bubnjara (sada je to Užičanin Ivan Blagojević) – ali, kao i prethodnici, takođe sa neobjavljenim pesmama (mada je deo publike tražio stare stvari). Larsku, čije ime je slogotvorno obrtanje reči “skalar“ izgovorene u brzini, karakterišu tri kurioziteta. Pre svega, funkcionišu kao trio sa dve bas gitare i bubnjevima. Zatim, frontmen Luka Stoisavljević u glasovne interpretacije unosi toliko harizme, snage i istovremene autentičnosti, a opet karakteristične psihodelije, usled čega hipnotiše poput nekog distorziranog šamana. Poslednje, ne i najmanje bitno, a usled čega se na ovaj bend tako željno čekalo – i dočekan je ovacijama – od prošle godine, drugi basista je Čačanin Luka Milošević, jedan od najsvestranijih i svakako najangažovanijih metal muzičara svoje generacije. Zahvaljujući specifičnom zvučnom “strujanju“ koje se prirodno uklopilo uz dati prostor, oba benda, Larska pogotovo, preobrazili su ambijent u neku od skladišnih žurki iz Sijetla, ranih devedesetih…
Nažalost, usled kontinuiranih problema sa pojačalom, utisak je da se drugi nastup završio nekako naglo i prerano, koji minut iza 23 h. Pa, ipak, svi tehnički nedostaci nisu narušili celinu. Slobodno možemo zaključiti da, ako se po ovakvom zaletu uzlet poznaje, pred nama je uzbudljivo muzičko, naravno i kulturno, leto.
