U Narodnom muzeju u Čačku predstavljena je knjiga “Najveće pobede Borca“, autora dr Zorana Antonovića.
Ova knjiga, koja je promovisana u okviru programa Prestonice kulture Srbije, govori o tome zašto se Čačak sa pravom naziva gradom košarke. “Najveće pobede Borca“ integralni je deo priprema za osnivanje Muzeja košarke u gradu na Moravi.
U knjizi su pobrojani svi najveći uspesi Borca kroz sve dekade, od osnivanja 1945, pa do dana današnjeg.
– Ovo je knjiga o jednom drugom vremenu, o vremenu kada je košarka bila u potpunosti deo integralnog života Čačka. Ova knjiga pokriva širok vremenski period, od 1945. pa sve do dana današnjeg. Ona u isto vreme nije spomenica koja bi pomenula sve ljude, sve ličnosti, sve događaje, sve statistike, sve rezultate. To će biti zadatak za neke druge autore, a neki su već o tome i pisali. Knjiga “Najveće pobede Borca“ na jedan veoma ubedljiv način govori o onome što u stvari i jeste sport, a to je druženje, to je energija koja postoji između ljudi i to je ljubav prema svome gradu, prema sportu i prema generaciji kojoj se pripada. Ovo je jedan istinit zapis o dobrim i lošim stranama sporta u gradu, o ljudima koji su ostavili neizbrisiv trag u košarci Čačka, ali i u samom gradu. Jer ti ljudi nisu samo igrali košarku, oni su se bavili i nekim drugim stvarima i bili cenjeni zbog toga – naveo je istoričar Miloš Timotijević, koji vodi projekat Muzeja košarke u Čačku.
Kako je istakao, doktor Antonović nije samo beležio svoja sećanja, već je godinama prikupljao i svedočanstva mnogih ljudi. Nije samo zapisivao njihova svedočanstva nego je prikupljao i fotografije i trodimenzionalne predmete i sve to objavio u knjizi “Najveće pobede Borca“, koja je izdata kao deo projekta koji bi trebalo da rezultira otvaranjem Muzeja košarke.
– Kada smo objavili ovu knjigu mi smo i formirali Muzej košarke, što znači da smo počeli da se organizovano bavimo pamćenjem i prezentovanjem kulturnog nasleđa, a u ovom slučaju to je košarka – naveo je Timotijević.
Poznati hirurg Zoran Antonović dugogodišnji je hroničar čačanske košarke, u kojoj se obreo šezdesetih godina prošlog veka kao igrač, a potom je više decenija bio klupski lekar KK Borac. On je rekao da njegova knjiga nije neki veliki doprinos košarci, ali jeste stvari koja se, kako je istakao, zove – nezaborav.
– Ovo je knjiga o jednoj velikoj strasti, o jednoj velikoj ljubavi, ovelikoj upornosti, pa i inatu, da se uspe i opstane. Ovo priča o tome kako se nekada visoko letelo, nekada se letelo i u mestu, pa se nekada moralo i da iskače iz aviona, nekada sa padobranom, a nekada da se bez njega prizemljujemo grubo i brutalno. Ovo je priča o vernosti i nevernosti i, u krajnjoj liniji, o prolaznosti svega – naveo je dr Antonović.
Značaj onoga što je zabeležene u knjizi “Najveće pobede Borca“ je nemerljiv, smatra Miloš Timotijević, podetivši na reči dr Zorana Antonovića.
– Kako bi uopšte izgledao sport i košarka u Srbiji i Jugoslaviji da Čačani nisu hteli da igraju košarku? To bi bio jedan prosečan sport koji ne bi imao ni međunarodne rezultate, niti rezultate u regionu. A kako bi uopšte izgledalo naše znanje o čačanskoj košarci da dr Antonović nije izdvojio ogromno vreme da to zapiše, složi i ilustruje – zaključio je Miloš Timotijević.
