СВЕ БОЈЕ СЛОБОДЕ

Церемонијом отварања, која ће бити одржана 21. марта на централном Градском тргу, под називом „Све боје слободе“ Чачак ће и званично постати национална престоница културе за 2023. годину.

Реч је о мултимедијалном спектаклу, према тексту Светислава Јованова и у режији Милоша Шаровића, чија је тематска окосница идеја културе као слободе, идеја која симболизује дух и менталитет Чачка: смисао за различитости, уважавање традиционалног, отвореност за ново, а првенствено – бунт који неизбежно доводи до промене.

Настојећи да предоче језгровиту слику чачанске културне историје и садашњице, аутори су представу засновали на историјским збивањима, личностима и делима, у којима се испољавају три главна облика слободарске културе Чачка: бунт, имагинација и игра. У складу с тим, од приче о истрајном обнављању храма (упркос рушењима освајача), преко повести о тежњи уметника да помири индивидуалност и родољубље, до приче о двострукој магији игре (спортској и филмској) протагонисти носе симболична имена (Градитељ, Сликарка) – зато што су и национални и универзални. Основна намера овог спектакла и јесте да, приближивши судбине и достигнућа личности ширем националном и интернационалном гледалишту, представи културу Чачка као поприште непрестаног трагања и промене.

Режију потписује млади Милош Шаровић, композитор је Саша Миросављевић, сцену је урадила Николина Ћућун, а кореографију Јелена Булатовић. Аниматор је Марко Радосављевић, визуелни продуцент Сашка Караћ, а костимограф Тања Радишић.

Глумица Народног позоришта у Београду Вања Милачић и глумац Бојан Кривокапић предводе екипу младих глумаца из Чачка коју чине: Уна Ђелошевић, Никола Станковић, Ненад Ј. Поповић, Владимир Јоцовић и Тодор Трифуновић.

У музичком делу програма учествују: Браћа Теофиловић, Биља Крстић, Марија Нешић, Лука Ивановић – Luke Black, Ненад Марић – Краљ Чачка, хор Музичке школе ”Војислав Вучковић”, КУД „Дуле Милосављевић Желе”.

АНТРФИЛЕ:

БЕЗ ОДГОВОРА, СА ПИТАЊЕМ

…Град се рађа у простору, траје и преживљава у времену. У садашњем тренутку град  

не насељавамо само ми, присутни, већ и они одсутни, као и они који ће доћи после нас. Да бисмо заиста живели са градом и да би наш град живео у нама, морамо да се мењамо, морамо да трагамо и постављамо питања.

Победили смо непријатеље – али хоћемо ли успети да победимо себе?

Овај град не зна одговор, али је увек спреман да постави питање.

Машине су укротиле Мораву – а јесу ли припитомиле и људе?

Овај град не зна одговор, али је увек спреман да постави питање.

Уметност је пронашла свој пут – а да ли се на том путу срела са народом?

Овај град не зна одговор, али је увек спреман да постави питање…