ПРИМАДОНА

Народно позориште у Београду било је њена матична кућа. Њена друга, не мање важна кућа била је Бечка државна опера. У Миланској скали врата су јој увек била широм отворена. На Универзитету уметности била је ректор. На Факултету музичке уметности школовала је неке од највећих оперских певача у Србији. Њено име је Радмила Бакочевић и у овој години прославила је 90. рођендан.

Због свега тога Чачак ће јој се бар мало одужити разговором у Културном центру Чачак који је са светском оперском дивом заказан за 30 септембар.

Животни пут почела је у Гучи и Чачку где се школовала. Учитељску школу завршила је у Ужицу; певањем ју је ”заразила” мајка, а потом и стриц – Милутин.

Отац Ђорђе, управник расадника, противио се њеној жељи да се школује за певача. Хтео је да кћерка почне да ради као учитељица у Тутину.

На срећу светске уметности, Радмила је послушала своје срце и завршила Музичку академију 1956. године у класи професора Николе Цвејића, где је потом и магистрирала. Соло певање је усавршила у миланској Скали.

Међународна каријера водила ју је широм Европе, Северне и Јужне Америке. Готово да не постоји важнија оперска кућа у свету која се није поклонила њеном раскошном сопрану током 50 година певачке каријере.

Била је позната и омиљена по улогама Пучинијевих и Вердијевих хероина, а улоге у Штраусовим и Вагнеровим операма учврстиле су њену светску славу. Захваљујући специфичном, прилагодљивом гласу, певала је и дела Римског-Корсакова, Сметане и Чајковског, Белинија и Доницетија.

Има статус професора емеритуса Универзитета у Крагујевцу и почасни је доктор наука Универзитета у Сарајеву.

Радмила Бакочевић иза себе има читаву плејаду оперских солиста и педагога које је едуковала. Међу њима су: Оливер Њего – баритон (Првак Опере Народног позоришта у Београду и професор на Универзитету у Крагујевцу), Јадранка Јовановић – мецосопран (Првакиња Опере Народног позоришта у Београду), Јасмина Шајновић – колоратурни сопран (Првакиња Опере Народног позоришта Београду), Јасмина Трумбеташ Петровић – сопран (Првакиња Опере Народног позоришта у Београду, Наташа Јовић-Тривић – мецосопран (Првакиња Опере Народног позоришта у Београду), Сузана Шуваковић-Савић – сопран (Првакиња Опере Народног позоришта у Београду), Дејан Максимовић – тенор (Првак Опере Народног позоришта у Београду), Виолета Панчетовић-Радаковић (професор Универзитета у Београду), Марина Трајковић-Биџовски- сопран (професор на Универзитету у Крагујевцу), Војислав Спасић – тенор (професор на Универзитету у Крагујевцу), Катарина Симоновић – сопран (професор на Универзитету у Нишу), Александра Ангелов, Љубица Вранеш, Марко Калајановић, Драгутин Матић, Лидија Јевремовић, Тијана Ђуричић, Невена Лепојевић и други.

Радмила Бакочевић добитница је више домаћих и међународних признања: Октобарске награде града Београда (1960), Седмојулске награде (1970), Италијанске награде Targo d‘ Oro за креацију Норме В. Белинија у (1976/77), Награду АВНОЈ-а (1979), Награду УМУС-а (1987), Вукову награду (1991), Награду Музика класика (2016)…  Поводом Дана државности Републике Србије, Радмила Бакочевић је 2017. године одликована Златном медаљом за заслуге.