ЧАЧАК - РОДНО ТЛЕ ЗА ВЕЛИКЕ ЉУДЕ

Готово да нема области у којој град на Западној Морави није Србији даривао таленте и људе вредне поштовања, који су достојно бранили боје града и отаџбине у свету.

Сетимо се министра просвете у Краљевини Србији, Јаше Продановића, или Милана Стојадиновића који је три пута био председник Владе у Краљевини Југославији. Не заборавимо непоколебљиву и снажну Верицу Бараћ, која се до последњег тренутка борила против корупције.

Листа научника из нашег града је дуга: ставимо на сам врх академике: доктора метеорологије Завишу Јањића и великог математичара Татомира Анђелића. Ту су и професори, доктори правних наука Михаило Константиновић и Чедомиљ Митровић, који је био и декан Правног факултета у Београду. Математичари и информатичари Милутин Р. Достанић, Бранко Маровић, Андрија Стојковић…

Укратко – тешко је пронаћи образовну институцију која школује будуће академске грађане у којој нема неког Чачанина.

Даске које живот значе и филмска платна обогатили су многобројни Чачани и Чачанке. Поменућемо само неке: Миодраг Аврамовић, Јован Антонијевић Ђедо, Зоран Бећић, Душан Булајић, Вера Вукосављевић, Ненад Гвозденовић, Пуриша Ђорђевић, Димитрије Илић, Милутин Јевђенијевић Гиги, Раде Маричић, Милутин Милошевић, Милан Никитовић, Душан Премовић, Јелена Пузић, Татјана Пујин, Миша Радивојевић, Миодраг Мргуд Радовановић, Соња Савић, Славољуб Стефановић Раваси, Драго Чумић Чума…

Из овог града потичу и велики писци: осим незаборавног Диса и Бранка В. Радичевића, ту су и: Драгослав Андрић, Драгослав Грбић, Јованка Живановић, Луне Левајац, Даница Марковић, Милица В. Мишковић, као и познати и признати модерни списатељи Владан Матијевић и Ненад Теофиловић.

Желите да говоримо о  музици? Никакав проблем: оперска дива и педагог Радмила Бакочевић, виртуоз на хармоници светског гласа Бобан Бјелић, овогодишњи представник Србије на Избору за песму Евровизије Лука Ивановић – Luke Black, фантастични гитаристи Зоран Бранковић, Радомир Михајловић Точак, фронтмен Рибље Чорбе Бора Ђорђевић. Великани народне музике Добривоје Вукасовић Вукас, Обрен Пјевовић… Велики педагог и диригент Предраг Перуничић, који је код браће Ратка и Радише Теофиловића пробудио љубав према певању… Интересантно – Чачак је као (условно речено) мала средина, својевремено изнедрио и још један певачки пар близанаца – сопране, сестре Биљану и Љиљану Миловановић, о којима је РТС снимио филм пре 25 година.

Сликари, вајари, графичари, дизајнери? Ту је Чачак баш познат: више од 120 уметника из овог града освојило је свет. Развој сликарства почео је 1869. године са првим учитељем цртања у Гимназији, Димитријем Петровићем, оцем легендарне Надежде Петровић, као и са Живком Југовићем који је сликарство изучио у Москви, Фиренци, Венецији и Минхену, на тамошњим академијама. Када бисмо хронолошки настављали низ, морали бисмо да напишемо читаву књигу. Зато ћемо поменути нека имена: Милан Бесарабић, вајар, Драган Ћирковић, Бранко Станковић, Зора Никезић, Милена Чубраковић, Богић Рисимовић Рисим, Боривоје Којић, Љиљана Недовић-Хеселман, Радош Стевановић, Драга Јовановић, Весна Мирковић, Дарко Ристић, Небојша Бежанић, Грујица Лазаревић, Живорад Максимовић, Дејана Цветковић, Бојан Рисимовић, Сара Кујунџић, Бранислав Пантовић, Иван М. Радовић, Матија Вујовић, Милован Марковић, Божидар Плазинић…

Део богате историје Чачка посвећен је и великанима српске медицине: Др Коста Драгомировић, Др пуковник Михаило Дуњић, Др Драгиша Мишовић, Проф Др Владан Живаљевић, само су нека од имена људи који су се старали или се старају о здрављу нашег народа.

Чачак је изнедрио и духовнике: блаженопочившег патријарха српског Иринеја и старешину манастира Хиландар, архимандрита Методија.

Град на Западној Морави увек је важио за град спорта: сетимо се фудбалера Душана Радоњића, бициклисте Драгана Достанића, каратиста Симе Рајичића и Славољуба Пипера (рођеног Пећанца, али одавно Чачанина), стонотенисера Станимира Пејака, кошаркаша Радмила Мишовића, Драгана Кићановића и Жељка Обрадовића, као и још 50 некадашњих репрезентативаца Југославије у овом спорту…

Кочоперни и борбени какви јесу, Чачани се поносе и војсковођама: уз Војводу Степу и Танаска Рајића, који, истина, по рођењу нису били из овог града, али су за њега судбински везани, ту су и Миливоје Бојовић, мајор Драгутин Гавриловић, Александар Глишић, Драган Катанић, Марко, Милија и Михаило Катанић, Никола Косић…

Кажу многи да је Чачак, заправо, процентуално у односу на број становника – дао Србији највећи број великана… Не знамо да ли је то у потпуности тачно, али смо на њих – поносни. Као што смо поносни на сваког нашег поштеног и вредног суграђанина.