РИМСКИ ВРЕМЕПЛОВ

Више од пола века археолози откривају трагове римског постојања на нашем тлу, који израњају из земље баш у граду по коме шетамо сваког дана, осветљавају нам давну прошлост и реконструишу некадашњи начин живота. 

Римски времеплов враћа нас у доба власти Римског царства у овим крајевима. У време када је Чачак био важна путна станица на раскршћу друмова на самој источној граници провинције Далмације са Горњом Мезијом. Пут који је од Дрине, из правца данашњег Ужица, десном обалом Западне Мораве водио према Краљеву код Чачка се укрштао са линијом трасе пута према северу који је обилазећи клисуру Деспотовице правцем данашње Ибарске магистрале повезивао руднике Космаја и Рудника са ибарском долином. Управо тај важни положај у Римском царству одредио је даљу судбину нашег града.

Најстарије присуство римске културе на простору чачанског краја документовано је спорадичним налазима копчи за одећу које потичу из времена 1. века када су поменутим путевима на простору данашњег Чачка пролазили експлоратори – римски истраживачи у потрази за сировинама у виду руда, каменолома и плодне земље.

Откривени епиграфски споменици – написи који потичу из 2-3. века, говоре нам да се у овом периоду у самом Чачку или околини налазила станица државних службеника односно бенефицијара, чија је дужност била да надгледају путеве, транспорт робе, безбедност саобраћаја, а такође су били и нека врста полиције.

У 3. веку бенефицијари су имали дужност да прикупљају порез од провинцијског становништва како би снабдевали војску.

Даље из сачуваних написа сазнајемо које су војне јединице могле бити у нашим крајевима: то су пре свега војници кохорте 2. miliaria nove Delmatarum equitata (кохорте друга милиарија нова Делмата коњичка), као и једно одељење (вексилација) кохорте 8. voluntariorum civium Romanorum (осма добровољачка кохорта римских грађана) које су највероватније након бенефицијара обезбеђивале подручје око Чачка.

Познато је где су биле основне римске војне формације – легије. Питање где су се налазиле бенефицијарна станица и утврђење ауксилијарних (помоћних) јединица, је још увек отворено. Поред данашњег центра Чачка, где се налазио главни прелаз преко реке, могуће локације ових римских војних положаја су простор Бељине или Јездинског поља на месту садашње фабрике „Слобода“ где је још Феликс Каниц у 19. веку видео јаке темељне зидове у кориту Јездинске реке.

Написи нам дају податке о војним заповедницима, цивилном становништву, о припадницима витешког сталежа, пружају нам драгоцене податке о религији, о боговима римског пантеона као и о египатским божанствима.

На простору ужег центра града од почетка 4. до прве половине 5. века егзистира насеље чије се димензије и значај за сада још увек тек наслућује. Сведок важности Чачка у том периоду су терме, односно мање купатило (balneum) које су откривене у самом центру града. Оне су за сада једини конзервиран и презентован римски објекат. Римска купатила представљају једну од основних инфраструктурних грађевина које се подижу у новоосвојеним областима Римског царства и повезана су са чистоћом, здрављем, одмором, спортом, пливањем и дружењем. 

За наратора римског времеплова одабрали смо Тиберија Клаудија Гала који је био  изузетна личност са импресивном војном, потом и цивилном каријером.

Гал је био Италик (заједнички назив за становништво пореклом са простора данашње Италије), чија је породица оригинално из неког од приморских градова Далмације. Овај римски витез је у зениту своје карије, по ступању на власт Септимија Севера постао и сенатор, као и управитељ римских провинција Нумидије и Дакије почетком 3. века. О његовој везаности за Чачак сведочи натпис који је посветио Јупитеру док је боравио као витешки трибун односно командант Друге делматске кохорте у 2. веку у утврђењу у Чачку или околини.

Ово није крај приче о Чачку у доба Римског царства. Напротив: ово је тек почетак…