НА ЈЕЛИЦИ БЕШЕ ГРАД

Чачак је одавно познат по бројним археолошким налазиштима која се налазе у строгом центру града. Наш град, међутим, поседује археолошко наслеђе и на ободима своје котлине. Наиме, једно од најпознатијих и свакако највеће налазиште налази се на планини Јелици, на локалитету Градина.

На једном од врхова ове планине која дели долину Западне Мораве од Драгачева у окружењу готово нетакнуте природе на надморској висини од 846 метара смештено је налазиште које се истражује готово четири деценије.

Локалитет је од Чачка удаљен свега осам километара ваздушном линијом и готово из свих делова града се може видети голим оком.

У периоду од 6. до почетка 7. века на поменутој локацији постојало је градско насеље још увек непознатог имена, средиште овог региона (шире околине савременог Чачка) на северу источноримског царства.

Открића бедема, кула, капија, цркава и резиденцијаних објеката украшених архитектонском пластиком, складишта, радионица, канализације чине ово место градом, онаквим каквим га у пуном виду затичемо касније, у периоду средњег века.

Овај, за сада анонимни, град распростирао се са некрополама на територији од око 20 хектара.

По својој структури и величини на територији данашње Србије може се још једино упоредити са Царичиним градом (Justiniania Prima) код Лебана и један је од важнијих на Балкану.

Конзервацију објеката започео је крајем деведесетих година прошлог века Републички завод за заштиту споменика културе из Београда, када је извршена конзервација неколико профаних грађевина и делимична конзервација цркве на самом врху Градине, да би се надаље заштита архитектонских остатака потом наставила од 2014. године захваљујући напорима Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.

С обзиром на то да је археолошки туризам у свету све више заступљен, а у нашој земљи тек у зачетку, Чачак са својим локалитетима засигурно може бити важан чинилац у тој грани привреде и културе.

Током година припремљена су два елабората о уређењу Градине као археолошког парка, један је урадио дугогодишњи руководилац истраживања др Михаило Милинковић, сада професор у пензији, а други у сарадњи проф. Милинковића са проф. др Милошем Радовановићем, архитектом из Чачка.

Изложба “На Јелици беше град” поново покреће идеју формирања археолошког парка, врши ретроспективу досадашњих открића увођењем нових видова сагледавања локалитета путем макете и 3Д модела налазишта, као и излагање одабраних предмета у 3Д технологији који ће на визуелно пријемчив начин оживети остатке прошлости.