КРАЉ ЧАЧКА - ВЛАДАР МИКРОСВЕТА

Он је сликар. И песник. И кантаутор. Српски Том Вејтс. Кажу да је по томе – најпознатији. Право име му је Ненад Марић. Себи је доделио титулу – Краљ Чачка.

У свом родном граду он ће 1. новембра представити своју изложбу слика, промовисаће нову књигу песама и одржаће концерт са својим бендом, у коме је и његов рођени брат Марко.

Објавио је три музичка албума: “Земља снова” 2016, “Спусти светлост на пут” 2018 и “The Final Adventure of Kaktus Kid ” (Soundtrack за истоимени филм са Александром Зографом)  за издавачку кућу Поп депресија.

Излагао је цртеже, графике и мултимедијалне радове у родном Чачку, Београду, Вршцу, Смедереву, Крагујевцу. Његова уметност стигла је и до Фабријана у Италији.

Објавио је књигу поезије “На маргини” за издавачку кућу ”Лом”, а током ове године објавиће нову књигу стихова за Либерленд Арт. 

Рођен је у Чачку, а дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Свестан је свог порекла и значаја родног града на културу Србије:

“Не знам да је (Чачак) икада био центар, али свакако је изнедрио доста значајних личности из разних области људског интересовања. Као што рече један паметан, дар талента пада на земљу без неке географске логике да то мора бити у центру. У центру се он прихвата или не прихвата, реализује или не реализује, али има га свуда па можда и највише по “скрајнутим” местима. У већим градовима су, просто, веће могућности и Београд као такав, нудио је већи избор за оно што ме занимало кад сам дошао. Нажалост, кроз време, чини ми се да и он полако постаје “теснији” за то што ме занима”, рекао је Ненад Марић у разговору са Дејаном Грујићем, уредником на радију Београд 202.

“Изазова је било превише за понети, био сам разапет или, боље рећи, прикљештен са једне стране егзистенцијом, преживљавањем, а са друге питањима шта, како, где се изразити, тако да ми је бављење уметношћу спасавало живот колико год да је било тешко, а било је. Док сам студирао, сликарство је било у првом плану; паралелно, ван факултета, писао сам песме и свирао”, каже Марић и додаје:

“Једноставно, покушавам да живим и да се изразим, пазим да не склизнем у чист нихилизам па могуће да се то и чује у мојој музици и да људи то препознају… Стварам у свом микросвету и то је једино што могу да учиним. За сада се држим.”