ПАНКЕР СА ВИОЛИНОМ

Геније. Господар виолине. Апсолутни виртуоз. Српски Паганини. Музички ђаво. Панкер међу класичарима. То су само неки од епитета који прате Немању Радуловића, виолинисту из Ниша који ће бити гост нашег града у оквиру програма ”Чачанска родна – Чачак прва национална престоница културе„.

Његов наступ са Double Sens оркестром, који га иначе верно прати када наступа на овим просторима, заказан је за 11. јул на Градском тргу.

Биће то треће дружење Немање Радуловића са чачанском публиком. Прво је одржано у Великој сали Културног центра пре шест година, а друго – на Градском тргу 2019. године, када је фантастичног уметника дошло да види неколико хиљада наших суграђана.

Неодољиви уметник дечачког лица, широког осмеха и необуздане, густе косе, са погледом који исијава енергију и љубав према музици свира на виолини старој два и по века: давне 1765. године саградио је велики мајстор Ђовани Батиста Гвадањини.

Са њом је више пута обишао свет: свирао је на више од 900 концерата, од којих је велики број био хуманитарног карактера – Немања показује своје велико срце редовно свирајући у акцијама помоћи онколошким болницама.

Без обзира на то где свира: у Карнеги холу, на фестивалу Виолина на песку (на плажи пред 50.000 људи), или у неком малом месту у унутрашњости, Немања свира као да га прати цео свет.

Заправо га и прати.

Његова основна мисија, коју је више пута истакао не само у интервјуима за медије, већ и на самим наступима, јесте да прошири границе класичне музике и досегне до публике свих генерација и порекла:

“Не покушавам да одржим лекцију из историје, нити да правим туторијал о томе како се свира виолина. Једноставно, желим да публика осети стварне емоције кроз музику коју свирам”.

Захваљујући начину на који свира, као и великом броју концерата у целом свету доживео је нешто што је за уметника који се бави класичном музиком готово незамисливо: о њега се, једноставно, отимају издавачке куће. До сада је снимио 14 албума, а имао је уговоре са Universal Music Group и немачким издавачем Deutche Grammophon. Од пре две године снима за Warner Classics.

Човек , за кога наводе да је “дух слободе истински изузетне технике и тона”, направио је прави пробој на светској сцени 2006. године када је као солиста са Филхармонијским оркестром француског националног радија заменио Максима Венгерова. Уследио је деби с музичким рециталом који је одржао у Карнеги Холу, након ког су га најчешће пратиле (према тексту музичког критичара Њујорк Тајмса) “бурне овације”

У последњих неколико сезона свирао је са многим угледним ансамблима: Минхенска филхармонија, Немачки симфонијски оркестар из Берлина, Краљевски филхармонијски оркестар Монтреал, Париска филхармонија, Београдска филхармонија, само су неки од светски познатих оркестара са којима је Немања наступао.

Уколико волите класичну музику и добру енергију, ако волите звук виолине и желите да видите како виртуоз из ње на сцену просипа животну енергију, дођите 11. јула на Градски трг у Чачку. Сигурни смо да ћете са концерта Немање Радуловића отићи са широким осмехом на лицу. Чак и ако вам не одсвира “Са Овчара и Каблара”.

АНТРФИЛЕ: НАГРАДЕ

Немања Радуловић се први пут срео са виолином када је имао шест година. Завршио је Високи национални конзерваторијум за музику и плес у Паризу. Добитник је  више награда за свој уметнички рад: сада већ давне 1996. године добио је Октобарску награду града Београда, а годину дана касније Министарство просвете одало му је признање као Таленту године. Уследила је награда на међународном такмичењу виолиниста „Rodolfo Lipizer Prize“ 1998. године. Све очи стручне јавности успео је да усмери на себе 2001. године, када је у Кремони победио на Страдиваријусовом такмичењу виолина, а потом и на међународном такмичењу Енеску у Букурешту.

Био је проглашен за Међународно откриће године на престижној манифестацији Награда победника за класичну музику у Паризу 2005. године. Девет година касније, на истом месту је добио Награду Инструментални солиста године.

Немања Радуловић свира на виолини Ђованија Батисте Гвадањинија из 1765. године, која је у власништву Фриц Беренс штифтунга из Хановера (Немачка).