18. ДЕЦЕМБАР - ДАН КАДА СЕ ОТВАРА ПРВИ МУЗЕЈ КОШАРКЕ НА БАЛКАНУ

МУЗЕЈ КОШАРКАШКИХ ЛЕГЕНДИ

Најистакнутији део Музеја кошарке биће Хол славних, где ће посебно место имати три највеће легенде чачанске кошарке – Радмило Мишовић, Драган Кићановић и Жељко Обрадовић

Muzej kosarke 1
Muzej kosarke 2
Muzej kosarke 3

Многи Чачани тврде да се сваки житељ овог града разуме макар у један спорт: кошарку. Град у коме су поникли Драган Кићановић, Жељко Обрадовић, Радмило Мишовић и многи други, живи за кошарку, без обзира на то да ли је реч о навијачима највећег – Борца, најжилавијег – Железничара или женског, али не мање озбиљног клуба, Градац.

Прошло је стотину година откако је у Србији одиграна прва кошаркашка утакмица. Истина, у Београду, а не у Чачку. Ипак, у част века кошарке, као и у част свих легенди које су поникле између кошева овдашњих клубова, у нашем граду се 18. децембра отвара први Музеј кошарке у Европи!

Музеј ће бити смештен у некадашњој Соколани, најстаријој згради тог типа, саграђеној 1914. године, у време Краљевине Србије.

То је зграда која је после Другог светског рата преименована у “ДТВР Партизан”, а у њој је 1945. године одиграна прва кошаркашка утакмица у Чачку.

Најистакнутији део Музеја кошарке биће Хол славних, где ће своје место наћи многи заслужни кошаркаши Чачка, а посебно место имаће три највеће легенде чачанске кошарке – Радмило Мишовић, Драган Кићановић и Жељко Обрадовић, који ће имати своје легате.

Главна тема Музеја, на поставци у виду кошаркашког терена и трибина, биће историја чачанске кошарке. Она ће заузимати средишњи део изложбе и биће посвећена кошаркашима из Чачка који су играли у државним репрезентацијама СФР Југославије, СР Југославије, Србије и Црне Горе и Србије.

Будућа поставка имаће савремене музејске приказе, попут холограма, као и мултимедијалне садржаје који ће приказивати развој кошарке у Чачку и Србији и веома вредне експонате, као што је прва медаља коју је нека од југословенских репрезентација освојила на европским првенствима: реч је о сребрној медаљи јуниорске репрезентације СФРЈ која је освојена 1968. у Шпанији. У тој репрезентацији играли су Чачани Драган Ђукић и Садик Зејниловић, чија ће медаља бити изложена у Музеју кошарке.

Одлука да Музеј кошарке буде у згради Соколане је логична: осим је реч о најстаријем спортском објекту у граду, на том простору је постављен први кошаркашки терен на коме је  одиграна прва кошаркашка утакмица у граду.

Простор је адекватан и по томе што ће са осталим околним објектима чинити музејски комплекс, важан, не само за даљи културни живот Чачка, већ и за његову туристичку понуду.

Sokolana

АНТРФИЛЕ: ПОМОЗИМО ПОСТАВКУ МУЗЕЈА

Хроничар чачанске кошарке, др Зоран Антоновић поклонио је будућем Музеју кошарке и четири заставице кошаркашких тимова који су у сезони 1979/1980. играли са Борцем у европском Купу Радивоја Кораћа: Fluis (Белгија), ASPOA (Тур, Француска), Antonini (Сијена, Италија) и Hapoel (Тел Авив, Израел).

Он је позвао и све некадашње играче и заљубљенике у ову игру да чачанском, јединственом Музеју кошарке помогну да унапреди поставку.

АНТРФИЛЕ: СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО ОД ЈЕДНЕ ЖЕНЕ

Иако је наш град изнедрио до сада више од 50 репрезентативаца (Кићановић, Обрадовић, Мишовић, Ивановић, Теодосић, Савановић, Ђукић, Зејниловић…), и био једини град после  Београда са клубом који се такмичио у савезном рангу 23 сезоне, прва особа која се из Чачка бавила кошарком била је – Љиљана Гавриловић.

Љиљана је била чланица Соколског друштва и 1940. године је из Чачка отпутовала “Ћиром” за Сарајево да би присуствовала течају ове игре и тако постала пионир кошарке у нашем граду.