МУЗЕЈ СВАКОДНЕВИЦЕ

Чачак најзад добија свој Етнолошки музеј. Стална етнолошка поставка биће смештена у првој чачанској двоспратници, коју је још 1854. године подигао тада један од најбогатијих житеља вароши, трговац Владимир В. Хаџић.

Фасада уздигнутог приземља доминира на уличом прочељу, а читав објекат саграђен је под утицајем умереног неокласицизма.

Ова кућа је више пута мењала власника: од Владимира Хаџића наследио је пешадијски пуковник Светозар Хаџић. На јавној лицитацији 1880. године кућу је откупио Милисав Петровић.  Потом ју је наследила Милисављева ћерка Деспина Лазић, удата за артиљеријског поручника и државног службеника Милана Лазића.

Деспина је 1917. године кућу продала Катарини Гербер Вирер, која је била удата за пивара Сигмунда Вирера, који је из Падове дошао у Чачак и под закупом држао Кренову пивару. То је и разлог што се овај објекат у Чачку назива и „Вирерова кућа”.

Управо у тој кући је две ноћи преспавао кнез Михајло Обреновић 1861. године, а са терасе се народу, приликом посете овом крају 1869. године, обратио кнез Милан Обреновић.

Вирерова кућа је од наследника откупљена 1977. године а од 1986. до израдње нове зграде, 2019. године, у овом објекту је било седиште Градске библиотеке ”Владислав Петковић Дис”.

Од тада је Хаџићева, или Вирерова кућа била празна. Осим реновирања, чекала је и на одлуку коју музејску поставку сместити у овај простор.

Стална музејска поставка “Градска кућа” представиће ентеријер грађанске куће из друге половине 19. века и првих тридесет година 20. века, са вредним предметима који су чинили живот грађанског Чачка из тог периода.

На овај начин, наш град добиће интересантну музејску поставку и простор у коме ће се у будућности одржавати различити програми и културни садржаји.

– Желели смо да представимо како се живело. Да представимо друштвени живот и обичаје, све што је обележило Чачак у том периоду, а имамо шта да понудимо – рекла је етнолог Снежана Ашанин.

АНТРФИЛЕ:

О ХАЏИЋА КУЋИ И У НОВИНАМА

Хаџићева кућа увек је привлачила пажњу јавности. Први озбиљан текст о овој згради написао је чачански новинар Миле Мојсиловић („Аџићева – не Вирерова кућа“, Чачански глас, 25. фебруар 1987), а најпотпуније истраживање представио је историчар Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” Мирко Дрманац („Кућа са два имена”, Глас Библиотеке 18/2011).